U Gnezdu dečaka pogled lirskog subjekta usmeren je na svet oko sebe: dvorišta predgrađa, obala Dunava ili plaže Jadrana, koje nisu samo scenografija, već višeznačni simboli, postavljaju okvir za puno i potentno iskustvo života. Lirski subjekat se poput voajera zadržava na isečcima iz svakodnevnih susreta i beleži naizgled nevažne događaje, koji povremeno prerastaju u složenije pesničke konstrukcije, a ponekad ostaju kraći narativni fragmenti, koji nagoveštavaju i talentovanog pripovedača – onoliko koliko je u Krivokapićevoj prozi mogao da se nasluti senzibilitet pesnika. Iako se ponekad i deklarativno tome opire, u Krivokapićevoj poeziji socijalni i politički angažman je konstanta; on je, međutim, tek odjek društvenih zbivanja iza glavne teme ove poezije: potrebe za bliskošću, koja nema samo intimni, partnerski, već češće sveljudski smisao.
PTIČJA
Nekim sam danima tražio tekst
U dvorištu, na pijaci, na keju
U maloj bakalnici, na mostu
Ispod mosta
Pročitao da je umrla najusamljenija ptica na svetu
Pomislio: Čemu gradacija usamljenosti?
Bela ptičurina žute glave
Udvarala se izlivenoj golubici
Pred komadom glatkog betona
Šepurila se i pevala.
Na balkonu golubovi su svili gnezdo
Prethodno raščerupali biljku
Od saksije napravili dom
Sneli jaje koje čuvaju na smenu.
Nebo je danas bilo perlin plavo
Kao u Parizu
U kojem nikada nisam bio
U Pazinu, u Pazaru nebo je možda iste boje
Plavo i srebrno
Bez ijedne ptice koja izvodi
Salto mortale.