Katarina Tivald
Katarina Tivald (1979) studirala je lingvistiku i ruski jezik u Beču, Sankt Peterburgu i Glazgovu. Na književnoj sceni je debitovala 2005. sa zbirkom pripovedaka „Rezovi – portreti – stranci“ (edicion leks list 12), a 2006. je objavila svoj prvi pozorišni komad „Selo. Interrupted“ (premijera u OHO – Ofenes Haus Obervart). U međuvremenu je objavila brojne knjige i pozorišne komade, a nedavno je objavila „Poslednja Marinina pisma“ (2019, Teater Drahengase). Dobitnica je više nagrada i stipendija, među njima i državne stipendije za književnost koju dodeljuje Republika Austrija. Katarina Tivald je angažovana na različitim nivoima obrazovanja, od izvođenja nastave na kursevima za odrasle do držanja predavanja iz oblasti nauke o književnosti, i radi kao nastavnica u jednoj srednjoj školi na obodu Beča.
IDILA U BOJAMA
Saraus, Baskija
More žurno ulazi, žvaćući.
Bele li raznolikosti zuba!
Istovremeno, plavi želudac vari u
nezdravoj opijenosti.
Strvina leži iscrpljena,
mokar pesak nanesen plimom, od ranije,
iz nekadašnjih vremena, pred ustima vode –
iskošeni talasići hitaju jedni drugima
u susret, mrmljaju nešto
o novostima među dagnjama,
o reformama vremena u kretanju rakova,
o proletanju galebova,
vazdušnih dopisnika sa stenovitog kopna,
otvorenih na dva krila, sa kljnunovima-zvučnicima:
honorar dobijaju u ribama.
Labave su vode na krajevima mora,
dok na obalu dovlače svoj lake nečistoće,
otpad zida okrenut ka plaži:
televizor, ekran,
povlači svoje crno-bele niti i šušti, no ipak:
dečak u crvenim gaćicama skače i nestaje
iza treperavog malog ekrana.