Stevan Bradić

Stevan Bradić rođen je u Novom Sadu. Osnovne studije završio je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, diplomu mastera stekao u na univerzitetima u Novom Sadu i Stokholmu, a doktorirao je na Odseku za komparativnu književnost u Novom Sadu. Piše poeziju, eseje, prikaze i kritiku, prevodi sa engleskog.  Objavio je zbirke pesama U kotlarnici (Novi Sad: Adresa, 2013) i Na zemlji (Beograd: Treći trg, 2017), i studiju Simulacija i gastronomija (Beograd: Službeni glasnik, 2012). Dobitnik je nagrade Beogradskog festivala poezije i knjige Trgni se! Poezija! za 2017. godinu. Zaposlen je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Kao gostujući predavač držao je seminare na univerzitetima u Stokholmu, Nikoziji i Alikanteu. Bio je stipendista Švedskog insistuta i Republike Srbije. Urednik je portala za književnost, filozofiju i društvenu teoriju Rizom.

NEPRISTAJANJE

za Jelenu
1
nisam danas došao
kako bih ti bilo šta učinio jasnijim.
ljudi izlaze na ulice i spuštaju stopala u ravnomernom ritmu
sa asfalta se podiže oblak prašine
toliko odlučno oni koračaju.
gledam te iz daleka
svet se kotrlja u neku zagušljivu močvaru i mislim
da ćemo morati da ga
sasvim raskopamo kako bismo u njegovom središtu pronašli
živo srce.
na nebu sijaju zvezde.
pored nas koračaju jednaki ljudi.
neko izdvojen sa proplanka priprema neoprostivu omču koju potajno navlači
na čitavo jedno pokolenje
hoćemo li prepoznati njegovo zgrčeno lice
i kada se među nas spusti
ništa što nam se približava sa horizota nije lako
mi smo možda slabi
a možda nas ništa
neće odvratiti.