Sofi Rajer

Sofi Rajer, rođena 1984. godine u Beču, gde i danas živi. Master-studije u oblasti kompozicije i muzičkog pozorišta završila je 2010. godine, a iste godine stekla je i diplomu iz dramaturgije u okviru programa uniT u Gracu. Dobitnica je nagrade za podsticaj književnog stvaralaštva koje dodeljuje grad Grac, kao i nagrade za podsticaj književnog stvaralaštva koju zajednički dodeljuju pokrajina Štajerska i časopis „manuskripte“ 2010. godine, za pozorišne tekstove: „ptičja sreća“, „ljubav u maniru dendrobiuma“, „pseći propovednik“ i „Ana i vulian“ (izdavač S. Fišer-Ferlag). Na Visokoj umetničkoj školi za medije u Kelnu upisala je 2011. godine odsek za scenario i filmsku režiju. Dobitnica je nagrade za književnost za delo „let (tragovi)“ (2012) koju dodeljuje Savezno ministarstvo prosvete, umetnosti i kulture. Književnu nagradu grada Graca dobila je 2013. godine. Iste godine, njeno delo „zavisnost od buba“ objavila je izdavačka kuća S. Fišer-Ferlag. Te godine primila je i nagradu „Na dran!“ za dečji pozorišni komad „Ana i vulian“. Komad je premijerno izveden u Badiše landesbine 2014. godine. Dečji komad u oblasti muzičkog pozorišta „tužna suza“ premijerno je izveden 2016. godine u Koncertnoj dvorani u Beču. Povremeno drži nastavu na Univerzitetu za film, medije i pozorište u Beču, kao i na Visokoj pedagoškoj školi u Holabrunu. Od 2017. godine upravnica je programa za kreativno pisanje u okviru organizacije BES. Poslednje je objavila: „spavačica“ (izdavač: Edicion Atelje), „iz života jedne kornjače“ (izdavač: Černin). Zvanje doktora filozofije stekle je 2017. godine na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču.

 

 

rešetke

 

propao kroz

reč.

 

odvrnut iz

časova.

 

opet pronašavši

sebe, drhtiš:

 

razjapljeno

ništavilo.

 

 

ali

 

plivajući

u tišini

 

žvaćući

tvoju pidžamu

 

lepljive želje sudaraju

se o kontejner ja je

 

odsad

nedostupno

 

ali trava od

stakla

 

tihi tihi vetar

 

plivajući

u tišini

 

 

pasti

 

ruke se krše

tela uvijaju

epilepsija srca

 

čak ni bez

povoca

ne možeš da

 

pustiš

 

san

 

dok sanjajući mašeš

listovima šipurka:

 

crvenilo unutar gole

mreže grana. iznova si

 

pronašao ptičju

perspektivu. sediš

 

na mrtvom drvetu i

pričaš sebi o svetu: bajke

 

u zimskom sivilu. lišće.

 

 

svakodnevica

 

smeteno su se brige zavukle

u tragove od jastuka

 

a mi zgrabili naše zgužvane

ljubavi. neraspremljeni

 

kreveti. krpimo  pukotinu

u srcima. zanoktica uz

 

zanokticu. istrpi

me

 

Tags:
X