U neumoljivoj jurnjavi vremena, ipak će se i za njega naći jedno mesto, makar i u poslednjem vozu.
Prošlo je već skoro dvadeset godina otkako je, uz tutnjavu topova u Moro da Kalu – u Kifagondou – s neskrivenim uzbuđenjem pozdravio željno iščekivani dolazak oslobodilaca.
Taj buran dan zauvek mu je ostao u sećanju, i to uglavnom iz dva sasvim različita razloga. Prisustvovao je nezgrapnom, ali nezaustavljivom podizanju pobedničke zastave svoje zemlje na visokom, golom jarbolu, u noći punoj zvezda i zalutalih metaka, i predosećao je, sve više zbunjen, početak sopstvene propasti.
Za ovu knjigu, po drugi put Roderik Neone dobija književnu nagradu SONANGOLA.