Gajimo cveće od plastike sadrži dve drame u kojima Afonso Kruž problematizuje ustrojstvo
savremenog društva i preispituje uloge koje u njemu odigravamo.
Posmatrajući efekte narastajućeg konzumerizma, otuđenja i individualizma na čoveka Kruž izlaže dva
potpuno različita načina reagovanja na ove fenomene.
U drami Gajimo cveće od plastike pronalazimo mirenje, povlačenje i odustajanje (od svega pa i od života).
Glavni likovi su beskućnici, ljudi koji su sebe izuzeli iz uobičajenih životnih tokova i koji bekstvom u paralelne
stvarnosti pokušavaju da pronađu načine da se izbore sa preplavljujućim problemima sveta oko sebe.
Kao kontra drama Dečji krstaški rat puna je bunta, vitalnosti i dobrote, njeni akteri, mali protestanti, žele da promene nedostatke sveta i zato posećuju razne institucije zahtevajući: da se distance među ljudima smanje, da se obrati pažnja na potrebe starijih, da zavlada pravda koja se ogleda u principu ako dam sve što imam, treba da dobijem sve što mi je potrebno. Zahtevaju još i više sreće kao i da junaci postanu naučnici, umetnici, lekari, poslastičari, auto-mehaničari pa i nezaposleni, a ne samo ljudi sa mišićima…
Koji je vaš ugao posmatranja?