Nuria Martinez-Vernis

Nuria Martinez Verniz rođena je u Barseloni. Objavila je tri pesničke zbirke: Ni akrobata neće proći nepovređen (2000, nagrade Amadeu Oler i Ana Dodas), Koliko laži čini istinu (2003, nagrada Jozep M. Lopez Piko) i Deix on dir (2012).  Članica je bendova Anarquia és Independència (Anarchy is Independence) i Nicomedes Mendes, koji kombinuju poeziju sa eksperimentalnim scenskim izvođenjem.

[Divim se bez prigovora…]
Divim se bez prigovora
sredi pored četvrtka
obnavljanju mita
pod tušem kao na kilometarskoj plaži i Gran mami,
motivaciji Cigana
muzici nametnutoj vetru kao iz neke usamljene gitare.
Razgovor je čista mitologija
bogovi što su anarhisti
što hrane se dobro
i ne pričaju previše. Bogovi što plaču kad ih gledaš,
kad pogodiš metu. Viljuška
obmotava prst zbog izričite marljivosti ljubavi
što je potopljena baš tamo u dubini vode.
Mrtve su večeri, ako daleko.
Kad ne, jedno telo pluta među svetskim pijacama
i iz divlje znatiželje.
Kako kažu veštice
najbitniji je prevod tela.
I vremenom
izađu svi brojevi.
Petnaest se pravi da je dva
I jedan se pravi da je dva, četrnaest i da se ne razume.
Otvaram zacrtan put
označen trakama tvojih dlanova
i ponavljam deliće ponovo povezane
kad izmisliš slučajnost.
Vadiš magiju. Ples marioneta, sova i vojnika
što ciljaju ka vratima
i pucaju.

Sa katalonskog prevela Jelena Petanović