Marija Kabrera Kaljis

Marija Kabrera Kaljis (1983) je katalonska pesnikinja rođena u Đironi 1983. Predaje lingvistiku na Univerzitetu u Barseloni i radi kao prevodilac i lektor za različite izdavačke kuće. Objavila je tri zbirke pesama: Jona (2004), za koju je dobila nagradu Amadeu Oljer za mlade neobjavljivane pesnike, Vedro jutro (2010) i Umorni grad (2017) za koju je dobila nagradu Karles Riba, najprestižniju nagradu za poeziju na katalonskom jeziku.

ZNANJA

poznajem strah od tvojih očiju u svitanje i blesak plamena, skriveno pucketanje šuma, ludilo  ptica koje otvaraju puteve vazduhu. bili smo oboje jedna vrlo nejasna hipoteza, na pragovima sna, u vrtoglavici sumnje i noći mačaka. nismo više hodali: bili smo na vrhu  planine po kojoj smo išli, nezajažljivi, strmim stazama duše. nisi se smejao, nisi me gledao: oči su ti bile uprte u plamen, u očima plamen koji čeka da puteve u meni pretvori u pepeo: vrlo surove i vrlo lepe. i ja sam te čekala, gusenica na stenovitom vrhu punom zamršenih prepreka, klateći se na ivici ambisa: dolaziš i spasavaš me? dolaziš i preskačeš me? znam slojeve straha tvojih stihova, nejednaki trougao tvojih gestova, životinju sklupčanu oko tvojih otkucaja, neskladno vraćanje tvog ukusa kad se udaljim, gorak ukus narandže koju mi daješ. naučila sam sve zore, naučila sam svu buku mirnih jutara: šuma, ptica, kamenje, drveće, plamen. i sad, kad od naše zajedničke šetnje u pravcima nesumnjivo suprotnim ne ostaje ništa osim gomile kamenčića koji zveckaju po džepovima, prazna staklena flaša i sva ta prašina u cipelama; sada kad napamet znam molitvu tuge; sada kad napamet znaš godove na panju; sada kad sam potpuno bleda, smrt i strast, tri dana bez hleba i izbezumljenje vodom: sad u grudima nosim čitavu tu noć.

Algero, 18·XI·8

[Iz zbirke: Vedro jutro]