Jun Fose

Jun Fose je rođen 1959. godine u Haugesundu na zapadu Norveške. Njegovo obimno stvaralaštvo obuhvata romane, priče, dečiju književnost, eseje, poeziju i dramska dela. Nesumnjivo je među najznačajnijim norveškim piscima današnjice i smatra se najvećim norveškim dramaturgom nakon Henrika Ibsena. Među njegovim najzapaženijim delima su romani Malanholija (postavljen kao opera u Parizu 2008), Jutro i veče (2000), To je Ales (2004) i Trilogija (2014), zatim zbirka poezije Pas i anđeo (1992) i drame Ime (1995), Dete (1997), Letnji dan (1998) i Varijacije smrti (2002). Posebno mesto u Foseovom dramskom stvaralštvu zuzimaju drame u ovom izboru: Toplo (2005), San (2005), Ove oči (2009), Tamo (2011).Dobitnik je dugog niza prestižnih nagrada u Norveškoj kao i u svetu, nosilac je norveškog Ordena Svetog Ulava i Francuskog nacionalnog ordena za zasluge. Foseova dela su prevođena na preko pedeset jezika, a internacionalno je najpoznatiji po svom dramskom stvaralaštvu. Foseove drame postavljane su u svim evropskim zemljama, posebno u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj, ali i van Evrope, u SAD, Brazilu, Australiji, Kini, Japanu, i na Kubi. Fose se takođe aktivno bavi prevođenjem, uglavnom dramskih dela. Trenutno živi u počasnoj rezidenciji za zaslužne umetnike u Oslu.

Dve pesme iz zbirke Pas i anđeo

kao kiša

tiho je

večeras, kao kiša

za tebe

i sve pse

za tebe

i u plavom

su svi psi

(za tebe, za tebe)

(tako nalik mesecu)

sve dok ona, tako nalik mesecu, prelazi

u svoju

uvek jednako odlazeću

i jednako nadolazeću

tamu

ili je to možda svetlo: Jer ona ide, korak

po korak, tako jasno ide

i zaustavlja se, osvrće se

i onda doziva psa

Doziva još jednom

Doziva psa, ali nikakav pas ne dotrčava

Ona gleda iza sebe, pa se okreće i gleda napred

i onda polazi, jer sada treba da ide, samo da ide