Gustavo Adolfo Beker

HRONOLOGIJA

1836. – 17. februara, u Sevilji, rođen je Gustavo Adolfo Klaudio, sin slikara Hosea Domingesa Insaustija (koji se potpisivao kao Dominges Beker zbog svojih flamanskih predaka) i Hoakine Bastide i Vargas.
1841. – Umire Hose Dominges Beker, 26. januara, pesnikov otac.
1846. – Beker je primljen u Pomorsku školu San Telmo u Sevilji, koja je bila ukinuta Kraljevim ukazom 7. jula sledeće godine.
1847. – 27. februara umire Hoakina Bastida i Vargas, pesnikova majka, pa dečak prelazi da živi kod majčinih sestara, Marije i Amparo.
1848. – Piše prvu pesmu: Oda povodom smrti don Alberta Liste; ona će biti objavljena sledeće godine u časopisu Korona poetika, skupa sa ostalim posvetama seviljskih pisaca upućenih preminulom pesniku.
1850. – Šegrtuje kod slikara Antonija Kabrala Beharana.
1852. – Uči slikarstvo u ateljeu očevog brata, strica Hoakina. Piše Odu gospođici Lenoni, povodom njenog odlaska.
1854. – Romansa Molitva i venac objavljena je u časopisu El trono i la noblesa. Putuje u Madrid polovinom oktobra.
1855. – Objavljena je poema Posveta Kintani (Fantazija) u časopisu Korona poetika u čast starog pesnika, pod pokroviteljstvom časopisa La Espanja musikal i literaria; takođe, i poema Anakreontika.
1857. – U avgustu, objavljen je prvi tom Istorija hramova Španije.
1858. – Upoznaje sestre Huliju i Hosefinu Espin i Peres-Koldbrant, ćerke dvorskog muzičara, Espina Giljena. Biva ozbiljno bolestan.

1860. – Postaje urednik u madridskom časopisu El Kontemporaneo.
1861. – Raskid sa Hulijom Espin. Prolazi kroz duboku emocionalnu krizu. Iste godine venčava se sa Kastom Esteban.
1862. – Rađa mu se prvi sin, Gregorio Gustavo Adolfo. Objavljuje prozu i poeziju u El Kontemporaneu.
1864. – Dugo boravi u cistercitskom manastiru u Verueli, zbog narušenog zdravlja, i piše U osami manastira, lirske zapise u omiljenoj romantičarskoj formi – pismima, koje je upućivao svojim madridskim prijateljima i čitaocima, objavljivanim u El Kontemporaneu.
1865. – Rađa mu se drugi sin, Horhe Luis Isidoro.
1866. – Saradnik u uglednom časopisu El museo universal u kojem objavljuje poeziju i prozu.
1868. – Razlaz sa ženom. Kasta rađa Emilija Eusebija, koga pesnik ne priznaje za svog sina. Boravi u Toledu sa bratom Valerijanom.
1870. – Umire mu brat Valerijano. Beker se miri sa Kastom i priznaje Emilija Eusebija za svog sina. Objavljuje putopise i nekoliko rima u časopisu La ilustrasion de Madrid.
1870. – Tri meseca posle bratovljeve smrti umire u Madridu, 22. decembra, u kući u ulici Klaudio Koeljo, broj 7.
1871. – Njegovi prijatelji, pisci Hose Rodriges Korea, Augusto Feran i Narsiso Kampiljo, i slikar Hose Kasado del Alisal, pripremaju posthumno objavljivanje prvog izdanja njegovih Dela, u dva toma; u ovom izdanju nalazi se i grafika Hosea Severinija urađena na osnovu slike Visentea Palmarolija Gustavo Adolfo Beker na samrtnoj postelji.

I (11)1

Ja himnu jednu znam moćnu i čudesnu
ona zoru u noći duše najavljuje,
i ove stranice himnom su tom prožete,
kadence njene vetar kroz tamu raznosi.

Da je napišem hteo bih, o čoveku
koji buntovan, ubogi jezik kroti,
rečima što su nekada
uzdasi i osmesi, boje i tonovi bili.

Al’ zalud je borba ta, jer slovo je tesno
da u njega stane, i možda bih jedino,
oh, lepotice!, ako bih ruku tvoju držao,
da ti je, na uho tiho otpevam.