Goran Živković

Goran Živković rođen je u Nišu. Po struci diplomirani ekonomista i turistički tehničar, a najduže radio kao barmen, recepcioner, noćni čuvar i radio-voditelj.  Dugo se bavio fotografijom, kao član foto kluba FON iz Niša. Objavljivao poeziju u raznim književnim časopisima i zbornicima socijalne tematike. Podržava koncept poetskog performansa bez papira, uz pratnju instrumenta, filmskog platna i projektora. Učestvovao je na brojnim pesničkim susretima, književnim kolonijama i slem festivalima širom Srbije i regiona, kao i na međunarodnom Poetry Slam festivalu na Kipru. U koautorstvu sa Miljanom Milanovićem, 2010. priredio zbornik poezije Tortu kroz prozor. Niški kulturni centar mu 2012. godine objavljuje knjigu „Spalipačitaj“, koja iste godine osvaja Brankovu nagradu. 2014, na Međunarodnom festivalu „VOJISLAV DESPOTOV“ osvojio prvu nagradu u kategoriji – poezija do 30 godina. Iste godine osvaja treće mesto za poeziju na Međunarodnom konkursu „ULAZNICA”. Na Međunarodnom književnom festivalu u Novom Sadu, tri puta osvajao nagradu publike za najboljeg slem pesnika Srbije – 2011, 2013. i 2015 . godine. Na Beogradskom festivalu poezije i knjige “Trgni se! Poezija” 2017, u kategoriji za drugu neobjavljenu zbirku poezije, nagrađen je za rukopis „Psihoslajdovi“. Živi i radi u Nišu, oženjen je i ima sina.

KAKO JE ISUS POSTAO
AUTOSTOPER
Za dve-tri decenije ili neku godinu ranije
biće nebitno – da li je crveno svetlo na semaforu
crveno slovo na kalendaru ili prestupna godina
dve-tri decenije ili neki sat nakon toga
biće nebitno – da li je Isus u crkvi ili u menjačnici
Grad će ustati kao šuma
koja probija plafone tržnog centra
Grad će gmizati kao korenje
koje razdvaja zebre i trotoare
diže asfalt, penje se na semafore
spušta se niz ivičnjake
i grize izolaciju atomskih skloništa
Grad će mirisati kao napušteni zoološki vrt
(Grad će udahnuti spaljeno porodilište)
ostaće samo mast na dnu glasačke kutije
i kosti sa biračkih spiskova da pošalju razglednice
za preostale predsednike i ozračene unuke
dok kupuju svemirske deonice i radioaktivne sanduke
jednog ponedeljka, utorka ujutru
Grad će poslati preostalu novorođenčad
da raste i ljulja se ispod naftnih platformi na mesecu
ostaće samo žiro-računi na dnu mora
i dileri sa crne berze
da kupuju bazene, tobogane i armaturu
za javne kuće na Merkuru
preživeće samo barut i poternice
najgladnije bespilotne letilice
hiljade spomenika obezglavljenih idola
milijarde lajkova i bubašvaba
u zajedničkoj grobnici
bar-kodova i sigurnosnih kamera
preživeće samo divlje cveće
koje raste na deponiji androida
jednog četvrtka posle ručka
na portirnici gradske opštine
parking-mestu za invalide
ispod oglasa za slobodna radna mesta
na terasi skupštine, u hodnicima gradske kuće
u kupatilu gradonačelnika
spavaćemo mirno i udojeno – kao demografska bomba
iza blindiranog stakla banke sperme
u pisoarima noćnih klubova
na pokretnim trakama fabrike kablova
na pragu milicije, u kancelarijama komunalnog preduzeća
slivnicima javnog toaleta
u redovima supermarketa
na poslužavnicima ekspres-restorana
u kolicima saniteta, na crvenom tepihu univerziteta
recepciji Toponice, renoviranim šalterima
pošte i distribucije
pekarskim policama, u bolničkim krevetima
iza vatrogasnih garaža
otvorenih kredita i trezora
iza vrata automata za kafu
spavaće
najlepši insekti
nezaposleni glodari
zaljubljene škorpije
krvoločne ovce
pitomi vukovi
i armije ptica grabljivica
mirno i udojeno
a ti draga
ti ćeš biti poslednji obrok
dugačke crne kose
u ljubičastom somotu, šetaćeš
svoju kilometarsku haljinu u talasima
zemljom koja guta bilborde
kroz zelenilo koje grize asfalt i prerasta semafore
šetaćeš kroz šiblje i rastinje
koje obara svetleće reklame farmacije
i žvaće prazne table bensedina
u prevrnutom kombiju hitne pomoći
sakrićeš ključeve
velikih kapija Mašinske industrije
urasle u koru drveća
ključeve, koje će dobiti oni
koji stoje na litici hotela Ambasador
mirni, kao lavovi od kamena
pokidani, kao veliko i ranjeno srce

Isusove poternice…

Dela

Tags:
X