Đorđe Ivković

Đorđe Ivković (1990) osnovne studije završio je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Srpski jezik i književnost, Filološki profil, master studije Komunikologije završio na Univerzitetu Dukejn, Pitsburg, Pensilvanija. Iz Beograda.

kad se setim tog prizora kao da mi je žao što otac već nije mrtav

da mi ovo sećanje udari jače

pojedi breskvu, ćale,

a mi smo ti seme,

mi smo ti koštice

ćale prelazi iz novog mesa u staro

ko bude do smrti – plaća životom

je l’ ima edipov kompleks prema ćaletu?

dani su kraći; kad petak i subota stanu u pikslu to znači nešto

jesen ima dovoljno brojeva da stigne do zime

a zima svoje gubi u nadi da ne pronađemo proleće

pada drugi mrak dublji od čokolade

kuće glođu kamen temeljac da se ušuškaju

belci kljucaju tehničku so sa ispucalih asfalta

očevi tačnije spavaju, majke požuruju decu u božić

nema dovoljno ustiju za misli, uzeta su hranom

čak i one ptičje odlaze daleko na jul

bog duva svećice al’ nikome ne govori želju

Otac je nedelja pa ponedeljak,

ometaljen veznik što spaja sedmice,

svi ostali su drugi dani.

pričao sam mu staro onu povest gde

čovek kopa raku a zemlja mu se opire

dišem ispod proseka

obično za uskrs kad krene polen

korova, trave, urne i grobova

deda mi je umro od grožđa na dušniku

a voleo je lozu

smrt na sreću ne iritira kao rinitis

smrt je trešnja sejana u aortu, život višnja u venu

Prst sa kože skuplja godine

brat ga kalemi cigarom

danas je isparilo mnogo mesa iz mene

ja pijem. Žedan sam.

jezgro, kaže mi brat kô zub da delimo, veje metal

danas je isparilo mnogo zemlje iz mene

dani me polako prolaze kao brza bolest, leto je

leto je ogromno ali uspeva da zasvetli

neki su vikali glasnije da značenja budu tačnija

znam da je sredina dana kada sunce zadeblja od težine pa pada za ambicijom komšiluka

Kad su deca bogovi malom svetu (kô kutnjak malom) mi to kažemo: igraju se

počinje škola, dozvolili su da se uči

hladno je na mestima no još nema vremena za led

stigla je jesen i

nema više drijada u teranju

eto, napokon sam naučio poeziju i sad ide lakše

svež i vruć sneg je napadao preko noći pa ljudi misle da su nevini

sever izlazi iz ljuske i gleda mleko kao sisar

bila je iz zemlje dobra, lepa iz mesta

neka me otkine auto dok pratim žensko stopalo

što će me zgnječiti u htonsko

kučići su najbolji ljudi

u psu

pade sneg na ugalj, tople egipćane

ja inače mrzim mraz ali danas mislim da sam preterao

sad se pravi da je koska

mojim mesom koska zagorela

u srcu knedle koštica

maljavo sedi od mesa

hrbat je mirisniji od bašte, i kad ne cveta

videli su me jednom kako nosim ženu u zubima za kičmu

i kako ona postaje štene

Ljudi sa tvrdim vratom nazivaju se muškarci, a oni sa mekšim, crvenim i kroz koji teče losos su žene

slonovača je sastav meseca rekla je

kikiriki, što da ne

i hoću da svi vide njena usta i njene reči jer je pička najsrčaniji organ na ljudskom telu

i jer se telo otvara njom ili nožem

pare se oba meseca pa je noć vlažnija

pekar ukamenjuje hleb, somune i ostale fetiše

vodu gade ribe, ribu gade soli

spavam očima tesnim kao da cedim jaje

zrak je alat što popravlja stanje

koliko nam zidova treba

da dobace odsjaj?

tren od 24 časa kad brojevi znaju abecedu zaboravljen je kô orgazam i iz korica se vadi alfabet

vidi se sunce kroz more kako se navlači na zoru kao kožica od piše

ako se i neka ptica oseća lagana kao dečak iz vazduha

onda se njih dvadeset oseća kao sfinga u herbarijumu

srce je telu čudan čep

smrt je onaj sa jednim srcem manje i bez sperme u venama

duboko ćeš se razočarati ako nekad ne okusiš težinu višnje

ovo je za selo značajan događaj

traje dok najnesrećniji ne postane najzreliji

a mlad radosni

a radosni nesrećniji

Možda me je ćale onda i udario krilom.

jer je sreća bezbedna samo u prošlosti

Nisu li i grehovi blaženstva?

Velikomučenici uopšte nisu naivni.

Setimo se, često vreba osmeh po sahranama, baš na sahranama na kojima se osmeh smatra lopovom koji krade od nesreće i zato se na njega gleda kao na egzotičnu zverku koja vara hronotop i koja se nalazi u zoološkom vrtu lica.

u svoju biografiju stavljaš nečiju smrt

usud, drusli patuljak, zdepasti pozitivist, pušta ptice iz slavine

ah, da, jutro je to! vrt je osisao

noćno vreme je daleko sa kostima, iz usta nam sad ispada krtina

verujem verujem kao jutrenje i prerana smrt

verujem kao ožiljak laktu, rana detetu

Jutro!

i na kožu svetlosni izlaze rakovi

mada joj već znam ukus

doručkujem jabuku