Danilo Lučić

Danilo Lučić je rođen u Beogradu, završio osnovne i master studije na beogradskom Filološkom fakultetu, na katedri za srpsku književnost. Objavio zbirke pesama “Beleške o mekom tkivu” (SKC Kragujevac), za koju je dobio Brankovu nagradu za 2014. godinu, i “Šrapneli” (2017, Arete), koja je ušla u najuži izbor za nagradu “Branko Miljković”. Uređuje portal za književnost i kulturu glif.rs, a urednik je u izdavačkoj kući Kontrast izdavaštvo. Redovno piše za nekoliko on-line i štampanih medija (Before After, Prosvjeta, Harper’s Bazaar Srbija)… Bavi se fotografijom i video formatima, objavljuje poeziju i prozu u štampanoj i elektronskoj periodici. Živi i radi u Beogradu.

pružila je iznemogla i nepokretna ruke prema meni ·
prihvatio sam zagrljaj da oseti na mom vratu kako kulja
krv · i kako u mom znoju nema smrada od lekova · tako
se na umoru nasmejala i rekla „Dobro je, srećo, dobro”

• sreća mi je kad samrtnicu nahranim · i prepovijem · jer

sam samo tada živ · samo tad sam čovek · znam i ja da

će me jednom odavde iseliti i više me nikad neće vratiti

• sećam se gde si bila kad je u smrti/neko rodio majku ·

zato što se o njoj piše · a ona ne usložnjava već samo

umnožava · nisu u noćima strašni jauci što ih oparaju · već
one nesnosne tišine što posle njih eksplodiraju · tad se više
ne zna šta dalje i kako · ruke su slomljene · oči su bušne
u dubokoj noći · kroz ulazna vrata stiže nevidljiva svita

• razmešta se duž zidova sobe · osmesima kao da mučenici

čestita · gospodarica ceremonije stiže poslednja · elegantno

će preseći žicu · tada se jaucima najavljuje početak slavlja