Brane Senegačnik

Brane Senegačnik, pesnik, esejista, prevodilac, urednik i klasični filolog. Doktorirao je na Odeljenju za klasičnu filologiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani, gde je trenutno zaposlen, a studirao je kratko i u Salcbutrgu. Osnovno područje njegovog naučnog istraživanja je grčka tragedija. Objavio je nekoliko prevoda grčke i rimske tragedije, dela stoičkih i renesansnih filozofa i celokupno Pindarevo pesničko stvaralaštvo. Pored šest pesničkih knjiga (Srčni grb, Na temnem pragu upa, Ptica iz črnih zvezd, Dvojni čas, Arie antiche, Tišine), autor je tri knjige eseja: V iskanju izgubljene mere o duhovnim problemima savremene slovenačke kulture; Paralipomena poetica i Smrt lirike? o osnovnim književnoteorijskim i poetološkim pitanjima. U periodu od 2007. do 2010. bio je glavni urednik Nove Revije, najprestižnijeg slovenačkog časopisa za kulturu. Izbor iz njegovih dela objavljen je u Trećem Trgu pod nazivom Tišina i druge pesme.

MADAME BUTTERFLY

Počinje sneg.
Bele senke davnih privida naseljavaju ulice
po kojima sam koračao pod ruku sa srećom,
kao što više nikada neću ići.
Po zamagljenim staklima izloga, po automobilima, pada sneg,
po antenama, po đubrištima, po mokrim pločnicima
u kojima se odražava nemir ovog sata,
pada sneg,
pada po drveću,
u zeleno ništavilo sećanja i gluva jutra s one strane naših dana
nebo peva svoju pesmu u tempu druge stvarnosti,
cveće daljina zasipa i ovaj mali sto
za kome sedimo u bezbojnom bistrou,
i moje reči koje se grče od nekazanog,
i tebe koja to znaš.
(Previše je proleća,
previše svetla je danas za moje izdajničko srce,
ah, gorki miris tih cvetova
kaplje mi u grudi kao otrov.)
Pada sneg.
Nad Ljubljanom ili Nagasakijem?
Vreme više ne boli;
i misli koje žudno srču svaki trenutak
ove blizine,
pijane su tebe, kao vetar prolećnih voda:
tvoja ruka je zaljuljala ljuljašku
za put bez pristajanja…
Pada sneg.
Na reku, na dvorišta, na krovove i na tugu.
I u mojim snovima ima dovoljno svetlosti
da te vidim:
Daleko si. Ovde.
Na velikom mostu neba.