Balaš Seleši

Balaš Seleši je mađarski pesnik, urednik i prevodilac, sekretar Udruženja mladih pesnika Mađarske, gde poslednjih šest godina uređuje pesničke prvence. Prvu knjigu poezije objavio je 2010. godine, a druga se očekuje ove godine, u izdanju subotičkog izdavača Symposion. Poezija mu je objavljivana u brojnim mađarskim časopisima i internet portalima, a učestvovao je na više međunarodnih festivala i književnih događaja, kao što su Goranovo proljeće u Zagrebu i Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Organizuje različite književne i kulturne događaje, a posvećen je i urbanom i biciklističkom aktivizmu.

U KAFANI VIDIKOVAC

Koliko će godina da traje ovaj prokleti novembar,
i dokle da čekamo zimzelenu kišu koja će isprati
sve neonske boje?
Urušavajući sloj sa lesa gleda na prepadnute panjeve,
dohvatiti ih ne može, a s padine više nema povratka gore.
Koliko ćemo još godina da zaokružujemo četvorougao
dok se konačno ne bude potpuno izvio? Tvrdi zidovi,
nemoj se kačiti na njih neoprezno bez sigurnosnog
konopca; s krova, sada već odozgo treba da se krene.
Dole se napaćena zemlja nabija na užareni mač: i isušuje.

* * *

Magla se razilazi. Moji hrapavi nokti su izrasli,
postali glatki. Iz niza lenjih, tromih planina
odzvanja poneko pucanje leda. Sedimo.
Nekoliko slučajnih komada stena iscrtava,
rezbari jedan bife, već sastavljen. Čovek sam, i ja,
jedem zagrljaje, pijem ubijanje; za svoju slabost
ne očekujem bodrenje, naručujem još jedan špricer –
u kafani Vidikovac zalazak sunca je ipak uzdignut:
zamišljam vlasnika kao mirnog čiču s naočarima.
Sedimo na početku stvarnih zamora, u kafani Vidikovac
moj život više nije borba: moj život teče na slobodi.

Sa mađarskog prevela Erna Zedi